Spakovo sam kofer i na put sam pošo

Gde čeko me je mrzak ali neodložan poso

Da se budim zorom da prehrani me korov

Žeđ da tolim rosom da se pokrivam samoćom

od zavejane zime do tropskih vrelina

sve do današnjeg dana koji kvasi letnja kiša

kao odraz u bari koji mute kišne kapi

raspoloženje kvare mi bez tebe sati

ko što sinuće sunce iza oblaka

tako doći će dan moga kući povratka

ko što zajedno sa suncem pojaviće se duga

tako dočekaće mene kod kuće moja ljubav

ko toplota i život koje sunce zemlji daje

za umorno tkivo moje njen zagrljaj je

za sad mi krepi duh ovaj mali zlatni krug

na kome pišu slova P, K i S